Ruski naučnici su dokazali da jednostavne aerobne vežbe povoljno deluju na funkcije mozga starijih osoba, pomažući da se izbegne pogoršanje memorije. Redovnom primenom tih vežbi uočava se uvećanje jednog od ključnih delova mozga – hipokampusa koji je odgovoran za formiranje dugoročnog pamćenja. Hipokampus se tokom starenja smanjuje približno 1-2 odsto godišnje, što dovodi do smanjenja broja veza među nervnim ćelijama u tom delu mozga, do sniženja inteziteta njihovog uzajamnog delovanja i pogoršanja memorije. Kod starijih osoba koje redovno šetaju 40 minuta primećeno je poboljšanje prostorne memorije. Naučnici smatraju da intenzivnije fizičke vežbe mogu da imaju još blagotvorniji uticaj na mozak. Aerobne vežbe Vežbe na otvorenom, „u prisustvu kiseonika“, omogućavaju da se efikasno spreči smanjenje hipokampusa kod odraslih osoba i onih u dubokoj starosti, što rezultuje poboljšanjem memorije. Pored toga, aerobik ne samo da je bezbedna i efikasna terapija protiv depresije, već je koristan i za mnoge druge zdravstvene tegobe, od poboljšanja kardiovaskularnih i imunoloških funkcija, do kontrole težine. On stimuliše lučenje endorfina, prirodnog antidepresiva koji se stvara u mozgu. Da biste postigli najbolje rezultate, pokušajte da radite vežbe aerobika u proseku 45 minuta, pet dana u nedelji. Korisna je svaka aktivnost koja vam ubrzava puls i disanje. Dobra je i najobičnija šetnja ako hodate dovoljno brzo, ili u svoju maršrutu uključite poneku uzbrdicu. Vežbe disanja Druga tehnika koju preporučuju stručnjaci jesu vežbe disanja. Kontrola disanja je najefikasnija metoda za smanjenje anksioznosti, čak i njenog najtežeg oblika – napada panike. Čovek ne može da bude anksiozan ukoliko diše dovoljno duboko, polako, bešumno i pravilno. Zato se udobno smestite i lagano udišite na nos i izdišite na usta. Uvežbavanjem te tehnike, možete da sprečite ili otklonite napad anksioznosti. Joga Vežbe disanja koje prate jogu još su delotvornije. Vremenom takav način disanja smiruje nervni sistem. One ne samo da otklanjaju zabrinutost i povećavaju sposobnost pamćenja, nego i snižavaju krvni pritisak, usporavaju puls, poboljšavaju cirkulaciju i varenje, pa tako štite organizam od štetnih posledica stresa. Meditacija Meditiranje je prirodan nastavak vežbi disanja, pošto je i najjednostavnija meditacija usmerena na disanje. U suštini, meditacija nije ništa drugo nego usredsređena svest. Iako može da se koristi kao tehnika opuštanja, to je i najdragocenija metoda da se obnovi um, razbiju šabloni u mišljenju i uspostavi ravnoteža koja će se odupreti promenama raspoloženja.
Nema komentara:
Objavi komentar