Patite li od ”sindroma izgaranja”?

Dr Hajnc Huber je viši lekar i osnivač Emil-Schlegel Klinike u Bad Nidernau (Nemačka), lekar opšte medicine i klasične homeopatije sa iskustvom u tretmanu sindroma izgaranja. Vrlo je interesantno čuti/pročitati šta na na temu sindroma izgaranja ima da kaže dr Huber. Ovaj intervju je svojevremeno s njim objavio nemački Naturheilmagazin...

Naturheilmagazin: Gospodine Huber, tzv. sindrom izgaranja nije jednostavno dijagnostikovati. Kako Vi to činite?
Dr Hajnc Huber: Odlučujuće je povesti detaljan razgovor sa pacijentom po pitanju zdravstvenih teškoća i njihovih mogućih uzroka. U okviru anamneze pacijenta, za čije uzimanje treba približno dva časa, raspravljaju se svi aspekti, od oboljenja, pre oboljenja, porodična anamneza i psihički simptomi.
Smisao je u tome da se razumeju pacijentove slabosti i snage. Tu leži njegova životna istorija i često se već u detinjstvu pokažu „strategije preživljavanja“ koje kasnije u životu mogu da vode obolevanju. Tako, na primer, ono što je naučeno u detinjstvu prati zrelo doba uglavnom usađeno u nesvesnom.
Nekad će postojati duboko ukorenjeni strah od finansijskog kraha i stoga će osoba stalno biti preopterećena, a ono što trajno preopterećuje se individualno veoma razlikuje. Ovo je u anamnezi važno tačno razumeti i odrediti odgovarajući homeopatski lek, a, za to koristimo 18-strani homeopatski upitnik. Za potrebe samoposmatranja, pacijenti dobijaju odgovarajuće priručnike u kojima na dnevnoj osnovi procenjuju svoje probleme.
N: Kako primenjujete terapiju na pacijentima koji pate od “sindroma izgaranja“ i kakvu ulogu u tome ima homeopatija?
H. H: Prvo i najvažnije jeste da pacijent spozna svoju smetnju i da je spreman da sebi priušti „tajm-aut“. Tada kod nas dobija glavni homepatski tretman kojim se uzima u obzir telo, duh i psiha. Nakon prikupljanja početne anamneze sledi primena homeopatskog leka koji je najadekvatniji za pacijenta. Većina ih sa sindromom izgaranja ima iritiran nervni sistem. Prvo što je potrebno jeste odrediti tiho mesto. Opuštajuća masaža, joga ili meditacija su ovde puno od pomoći.
Kada su masivna iscrpljenost, poremećaj sna ili depresivne misli prestali, ono što je na redu nekoliko dana u okviru homeopatskog tretmana jeste „vreme za razumevanje i promenu“. Psihoterapeutske grupe ili individualne seanse su od pomoći da se razume pokretač preopterećivanja i uvede promena.
Najdublji nivoi oboljenja su uglavnom u negativnim mislima kao na primer: „Ja to ne mogu, ja nikad nemam sreće, drugi su uvek važniji, nisam voljen“. One se mogu dugoročno menjati čistim namerama na intelektualnom nivou. Usmerimo li ova uverenja u pozitivnom smeru i usidrimo duboko u nesvesnom, možemo uspeti u ostvarenju stvarne promene i razvoja. Konačno postoji sasvim određeni momenat u životu za rad na njihovom uspostavljanju. Cilj je jasniji plan za neophodne promene kod kuće. Zadovoljavajuća ishrana i bavljenje sportom igraju u tome važnu ulogu i deo su terapijskog koncepta, a pacijent bi trebalo da se u svojoj svakodnevici dalje tretira homeopatski.
N: Šta predstavlja centralne razlike u poređenju sa konvencionalnom medicinom?
H. H: Konvencionalna medicina često tretira pojedinačne simptome, kao što su visok krvni pritisak, poremećaj sna ili depresija, svaki ponaosob, različitim lekovima i ne uzima u obzir celinu bića. Moj utisak je da isceljenje u kombinaciji sa homeopatijom ide suštinski brže.
N: Šta je vaše mišljenje po pitanju toga da se sindrom izgaranja trajno tretira sredstvima za spavanje i antidepresivima?
H. H: Pored mogućih masivnih nusefekata na unutrašnje organe i zavisnosti, dolazi do zastoja razvoja bića. Sredstva za spavanje i antidepresivi utišavaju, postižu ”primirje” koje je bez napretka, a tako se hrani hroničnost problema. Sredstvo za spavanje i antidepresive treba redukovati kada je pacijentu bolje, a postoji i homeopatska alternativa sredstvima za umirenje.
N: Jeste li mišljenja da unutrašnji ili spoljašnji faktori u životu pacijenta predstavljaju okidač za sindrom izgaranja?
H. H: Unutrašnji i spoljašnji faktori se uvek prepliću. Kada spoljašnja trauma pogodi duboku konstitucionalnu osetljivost, tada nastaje oboljenje. Zadatak homeopatije u tretmanu ma kog hroničnog stanja je uvek da ovu duboku osetljivost otkrije i isceli. Bez homeopatije je proces isceljenja često vrlo mučan i dugotrajan.
N: Kada lečite pacijenta od sindroma izgaranja, šta je zapravo cilj terapije?
H. H: Prvo, o isceljenju se može govoriti kada je pacijent takođe ostvario i promenu u svom životu i koju održava. Često je slučaj da sindrom izgaranja kao problem ostaje u pozadini. Kada pacijent dalje nastavi sa starim obrascima ponašanja koji pogoduju oboljenju, simptom podseća da je ponovo urađeno nešto kako ne valja i treba ga uzeti u obzir kao vrednog pomagača.
N: Šta predstavlja najveće izazove u odnosu sa pacijentom koji pati od sindroma izgaranja?
H. H: Najpre pacijenti moraju sami da prepoznaju oboljenje i da ga uzmu za ozbiljno. U ličnom razvoju postoji zakon inercije. Najviše bismo voleli da nastavimo po starom, a navike i strah od promene su često najveća prepreka isceljenju. Mnogo pomaže i uključivanje partnera u proces.
Ukoliko se sindrom izgaranja ne prepozna, smanjuju se šanse za isceljenjem. Kako ga onda blagovremeno prepoznati?
Najjednostavnije je da pitate svog partnera ili partnerku. Većinu pacijenata su oni već dugo upozoravali ili su se žalili, ali je to prolazilo neprimećeno. Druga sigurnija mogućnost je osluškivati simptome sopstvenog organizma. Telo se požali vrlo promptno, kada smo sa njim slabo povezani. Primetimo li rano ove smetnje i ne posegnemo odmah za stimulansima, sredstvima za spavanje, umirenje, stišavanje bola – zadržali smo čudesan, vrlo osetljiv seizmograf svog stanja. Ako ste u dilemi, mogu da se zadaju, naravno, i upitnici kao na primer Maslahov test izgaranja ili da se povede razgovor sa stručnjakom u cilju dobijanja potrebnih informacija.

N: Postoje li mere preventive koje se mogu preduzeti?
H. H: Higijena duha i tela, dovoljno opuštanja, zdravija ishrana i bavljenje sportom, pre svega. Vilhelm Rajh, veliki lekar poslednjeg stoleća je to lepo opisao sledećim rečima: ”Ljubav, rad i znanje su osnova našeg postojanja pa trebaju njime i da vladaju”.
N: Kao lekar i sami pripadate grupi zanimanja koja je često pogođena sindromom izgaranja. Koje su Vaše lične strategije u izlaženju na kraj sa stresom?
H. H: Najpre slušam svoju suprugu, sa kojom vodim Kliniku. Ona me podržava, ali  ponekad mora da usporava moj entuzijazam. Zajedno nalazimo dovoljno trenutaka za tišinu i opuštanje. Moj svakodnevni kratki popodnevni san, kojim najviše otvrđujem autogeni trening, pomaže mi već 30 godina da budem svež u popodnevnim časovima.
Takođe ne bih mogao bez redovnog džogiranja i muziciranja. Moj rad je lekoviti faktor po sebi. Postignuća koja ostvarujem održavaju moju snagu i entuzijazam. Sa svakim pacijentom kome se pruža pomoć, stiče se i iskustvo sopstvenog isceljenja. Ovde stoji homeopatski princip sličnosti koji glasi „Slično se sličnim leči“.